Циљ овог рада јесте да на систематичан и компаративан начин представи протоколе за повезивање IoT (Internet of Things) система у контексту реализације паметних градова, узимајући у обзир технологије на којима се ти протоколи заснивају. Посебан акценат ставља се на анализу њихових техничких карактеристика, домета, енергетске ефикасности, мобилности, скалабилности и поузданости, како би се у складу са специфичним захтевима корисника и конкретним сценаријима примене, омогућио избор оптималног решења.

Овај рад истражује како статистичко тумачење утиче на доношење одлука у пројектима и како погрешни закључци могу произаћи из агрегације, узорковања, структуре подгрупа и индикатора ретких догађаја. Рад даје преглед кључних статистичких основа релевантних за управљање пројектима и систематизује главне парадоксе и заблуде, укључујући Симпсонов парадокс, Берксонов парадокс, пристрасност преживелих (survivorship bias), Вил Роџерсов феномен, заблуду базне стопе (base rate fallacy), парадокс лажно позитивног резултата и Монте Карло заблуду. Емпиријски део заснован је на онлајн анкети заснованој на сценаријима, са циљем да се процени колико се такви проблеми успешно препознају у реалним пројектним ситуацијама. Рад се завршава препорукама за поузданије извештавање и тумачење пројектних метрика и сигнала ризика.

Како индустрија хотелијерства постаје све комплекснија, потреба за тактикама управљања приходима у циљу унапређења перформанси хотела наставља да расте. Ефикасно управљање приходима у великој мери се ослања на напредне информационе системе. Посебно су стратегије одређивања цена значајно еволуирале – прелазећи са статичког одређивања цена на динамичко одређивање цена вођено алгоритмима у комплекснијим хотелским окружењима. На основу наших практичних увда, овај рад даје преглед суштинских система за резервације и дистрибуцију који подржавају ефикасно пословање хотела, као и алата за управљање приходима и формирање цена дизајнираних за оптимизацију капацитета и максимизацију прихода.

Овај рад представља развој система за аутоматско превођење српског природног језика у SQL упите, познатог као Text-to-SQL задатак. Развијени систем адресира кључни изазов приступачности релационих база података корисницима без техничког знања о SQL синтакси, уз додатну комплексност рада са српским језиком за који не постоје јавно доступни скупови података за овај задатак. Систем је реализован као вишеслојна архитектура која се састоји од четири компоненте. Прва компонента је хибридни модул (NER – embedding модел). Друга компонента је модул за формирање структурираног инпута који преводи екстраховане ентитете у линеаризовани формат погодан за неуралну мрежу. Трећа компонента је Encoder-Decoder Transformer модел трениран од нуле. Четврта компонента је модул за аутоматско генерисање тренинг података који из шеме базе података креира парове покривајући девет типова SQL упита.

Имплементација дистрибуираних система доноси сложене изазове у погледу поузданости, због чега примарни циљ апликације често остаје у сенци комплексних механизама за управљање грешкама. Овај рад истражује концепт трајног извршавања, који омогућава прелазак са реактивног и дефанзивног програмирања на модел у којем је поузданост инхерентна карактеристика саме платформе за извршавање. У циљу превазилажења недостатака традиционалних механизама поузданости, анализирани су принципи трајног извршавања Temporal платформе, која гарантује очување стања процеса чак и након прекида рада система. Примарни циљ рада остварен је кроз практичну имплементацију поступка медикаментозне реконцилијације коришћењем Temporal платформе, чиме је приказана ефикасност трајног извршавања у реалном окружењу.

Овај рад приказује процес пројектовања и имплементације веб базираног ЕРП система заснованог на микросервисној архитектури. Описани су примењени архитектонски обрасци, структура базе података, безбедносни механизми, као и специфичан модул за аутоматизацију генерисања и дистрибуције пословне документације. Резултат рада представља функционалан софтверски систем који демонстрира примену савремених технологија у развоју пословних апликација, уз анализу могућности његовог даљег развоја.