Razvoj interneta doživeo je značajan napredak, podstaknut globalnom digitalizacijom, razvojem mobilnog interneta, računarstva u oblaku i Interneta stvari. Ovi trendovi su značajno povećali potrebu za većim propusnim opsegom u svim segmentima računarskih sistema, od pristupnih mreža do osnovne (Core) mreže. U tom kontekstu, optičke pristupne mreže su se izdvojile kao optimalno rešenje zahvaljujući svojoj energetskoj efikasnosti, ekonomskoj isplativosti, većojsigurnosti i sposobnosti pružanja visokih brzina.
PON (Passive Optical Network) tehnologija koristi pasivne komponente, čime eliminiše potrebu za napajanjem u distributivnoj mreži, i omogućava deljenje jednog optičkog vlakna među više korisnika. Ovo čini PON mreže idealnim za implementaciju FTTH (Fiber to the Home) rešenja koja omogućavaju veće brzine i podršku za prenos različitih tipova saobraćaja. Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) i FSAN organizacija definišu standarde za pristupne mreže sledeće generacije kako bi zadovoljile sve veće kapacitete.
Efikasno upravljanje PON mrežama zahteva tehnologije poput optičkog reflektometra vremenskog domena (OTDR), koji omogućava preciznu dijagnostiku kvarova i lokalizaciju problema u mreži. Ovo je posebno važno za telekomunikacione operatere, jer omogućava razlikovanje kvarova na opremi od prekida optičkog vlakna i smanjuje troškove održavanja.
Cilj ovog rada je pružiti sveobuhvatan pregled PON mreža kroz analizu teorijskih koncepata i praktične primene. Rad sadrži pregled aktuelnih istraživanja i operativnih izazova vezanih za projektovanje i implementaciju pasivnih optičkih mreža, kao i detaljan opis opreme za testiranje. Takođe, rad analizira studiju slučaja implementacije FTTH mreža u Srbiji, sa fokusom na dizajn, tehnologije, protokole, testiranje i puštanje u rad.