Monade su moćan i efektivan alat iz arsenala funkcionalnog programiranja. U ovom radu ćemo pokazati kako se ove strukture, nastale u okviru matematičke teorije kategorija, a popularizovane kroz programski jezik Haskell, mogu implementirati i koristiti u programskoj jeziku Swift kojim se izrađuju aplikacije za OS X i jednu od dve najpopularnije platforme, iOS.

Multifraktalna analiza se pokazala kao precizno sredstvo za klasifikaciju karcinoma, s tim što sam proces još uvek nije dovoljno automatizovan za primenu u medicinskoj dijagnostici. Po izvršenoj multifraktalnoj analizi, potrebno je obraditi rezultate i pravilno ih klasifikovati. U ovom radu je prikazana automatizacija procesa dijagnostike. Cilj je uspešno primeniti multifraktalnu analizu kao pomoćno dijagnostičko sredstvo.

Ovaj rad sadrži informacije o simulaciji i pouzdanosti OmneT++ simulatora kada su u pitanju senzorske mreže. On sadrži informacije o različitim okruženjima koja se mogu koristiti prilikom simulacije bežičnih senzorskih mreža kao i rezultate simulacije jedne bežične senzorske mreže upotrebom OmneT++ simulacionog okruženja.

Lindenmajerovi sistemi (L-sistemi) jesu metod proceduralne generacije sadržaja koji se koristi sa uspehom već dugi niz godina. Mana L-sistema jeste što se njihova pravila i parametri moraju ručno sastavljati. Genetski algoritmi (GA) su metod optimizacije postojećih sistema. Kombinovanjem L-sistema za generisanje sadržaja i GA za optimizaciju sistema, moguće je lako doći do novog i kvalitetnog sadržaja, bez potrebe da se provede velika količina vremena za podešavanje pravila i parametara.

Glavni problem u razvoju robota je nedostatak zajedničke platforme za komunikaciju i saradnju. Svaki put kada se pokrene novi projekat potrebno je da se kreira softver i hardver od početka. Da bi se prevazišao ovaj problem razne robotske platforme su razvijene, a današnja vodeća platforma je robotski operativni sistem (Robot Operating System (ROS)). ROS je namenjen da bude svetski prihvaćen robotski operativni sistem za industrijske aplikacije i naučna istraživanja. Ovaj rad predstavlja glavni koncept ROS, prednosti i poređenja raznih ROS i ostalih pristupa korišćenih u robotici. Glavni cilj rada je da predstavi PC implementaciju i upotrebu PC arhitekture kao kontrolera robota.

Ovaj projekat bavi se planiranjem računarske mreže koja spaja sve univerzitete u Srbiji. Topologije lokacija dizajnirane su po hijerarhijskom modelu kompanije Cisco, koji uključuje tri sloja - jezgro mreže (core layer), sloj distribucije i sloj pristupa. Razlozi za ovakav dizajn su pouzdanost, skalabilnost, kao i manja cena implementacije. Core layer je okosnica mreže, uključuje svičeve i kablove. Ne bavi se rutiranjem unutar LAN-ova, već se bavi brzinama i omogućava pouzdan prenos paketa. Sloj distribucije bavi se pravilnim rutiranjem saobraćaja između podmreža i VLAN-ova unutar mreže. Pristupni sloj povezuje korisničke uređaje i bavi se pravilnom dostavom paketa ka njima.

U ovom radu se predstavlja jedan od pristupa klaudu preko mobilnih uređaja. Analiziraju se prednosti klauda, virtuelizacije i balansiranja resursima u kontekstu mobilnog pristupa. Opisuje se jedna moguća serverska infrastruktura koja ovakav pristup podržava. Diskutuju se izazovi koje pred rešenje postavlja potreba za osiguranjem bezbednosti podataka. Sagledava se potencijal koji upotreba mobilnog pristupa klaudu donosi organizacijama. Predlažu se pravci daljeg istraživanja.

U ovom radu predložen je metod za automatsko prepoznavanje i ekstrakciju informacija, koje odgovoraju predefenisanom kriterijumu, sa jedne ili više veb stranica, čiji je proizvod skup uređenih parova opisa i vrednosti podataka. Ako pronađeni opis podatka postoji u do sada rekonstruisanoj bazi podataka, njegova vrednost se ažurira na odgovarajući način. U slučaju da opis podatka dobijenog ekstrakcijom ne odgovara nijednom do sada sačuvanom u rekonstruisanoj bazi podataka, on postaje kandidat za dodavanje u bazu.

Prateći Murov zakon, računari su u poslednje dve decenije postali hiljadu puta jači. Time je omogućeno relativno brzo izvršavanje i najsloženijih računarskih simulacija, kako fizičkih tako i apstraktnih sistema. U ovom radu analiziran je i simuliran jedan postojeći fizički sistem – služba za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda, a u cilju poboljšanja rada same službe. Model katastra definisan je blok dijagramom a zatim kodiran u simulaciju GPSS programskim jezikom. GPSS (General Purpose Simulation System) je programski jezik za simulaciju diskretnih događaja. Za izvršenje simulacije korišćeno je integrisano razvojno okruženje GPSS World. Rezultat simulacije daje uvid u stepen iskorišćenosti sistema i njegovih delova. Na osnovu tih podataka osmišljen je, predstavljen i simuliran efikasniji model službe za katastar nepokretnosti.