Volumen 15 - 2023
Virtualni sto Faundri kao osnova za digitalizaciju međuljudskih aktivnosti i osnivanje metaverzuma
U ovom tekstu je prikazan pregled sistema Faundri, kao osnove digitalizovanih rol plejing igara. Imajući u vidu da su rol plejing igre tek skoro postale proširen hobi, specifični podaci i naučni radovi o njima još uvek su relativno ograničeni. Cilj teksta je da popuni tu prazninu i posluži kao osnova za dalje unapređivanje analiziranih rešenja, pre svega u oblasti digitalnih društvenih igara.
Analiza, selekcija i razvoj ERP rešenja otvorenog koda za integrisano upravljanje poslovnim procesima u prehrambenoj kompaniji
Ovaj rad istražuje primenu ERP sistema otvorenog koda u malim i srednjim preduzećima, s fokusom na proizvodnju alkoholnih pića i upravljanje hladnjačom. Analizirane su i poređene tehnologije ODOO i ERPNext s fokusom na niskim troškovima i prilagodljivosti. Uzimajući u obzir potrebe preduzeća, odabrana je tehnologija ODOO. Istraživanjem se ukazuje na važnost temeljne
Izazovi implementacije interneta od stvari u biološkim sistemima
Predmet ovog rada su osnove arhitekture interneta od stvari u biološkim sistemima, uključujući slojeve arhitekture, senzore, bežičnu komunikaciju i klaud kao centralni sistem za obradu podataka. Opisan je predlog za razvoj sistema za praćenje biljnih hormona zasnovan na internetu od stvari. Kroz kombinaciju odgovarajućih tehnologija, protokola za bežičnu konekciju i senzora za merenje hormonskih nivoa, otvara se potencijal za kontinuirano i udaljeno praćenje stanja biljaka. Ovakav sistem treba da omogući brzo dobijanje ključnih informacija o hormonskom statusu biljaka i pravovremeno reagovanje na potrebe biljaka.
Proširenje velikih jezičkih modela sistemom za pronalaženje informacija
U prethodnom periodu došlo je do velikog razvoja sistema koja ko- riste velike jezičke modele. Ovi sistemi su pokazali velike mogućnosti u raznim scenarijima, ali su i demonstrirali i značajne nedostatke, kao što su halucinacije. U ovom radu će biti predstavljeno rešenje gde se koristi eksterna baza podataka koja bi trebalo da poboljša performanse jezičkih modela i reši postojeće probleme.
Primena IoT tehnologija u stomatologiji
Tema ovog rada je istraživanje primene, prednosti i izazova vezanih za korišćenje tehnologije Interneta stvari (Internet of Things-IoT) u stomatologiji i u skladu sa tim u radu su predstavljene analizirane različite tehnologije Interneta stvari koje se trenutno koriste na ovom polju. U radu su detaljno predstavljena hardverska i softverska rešenja koja se koriste u IoT stomatoloskim uređajima, kao i načini komunikacije i protokoli koje koriste IoT uređaji u stomatologiji. Pored toga, data je analiza različitih algoritama za mašinsko učenje koji se trenutno implementiraju, kao i komparativno poređenje pomenutih algoritama.
Analiza i implementacija rešenja za video analitiku u realnom vremenu
Oblast video analitike se ubrzano razvija u poslednje dve decenije ali uprkos svim naporima praktični sistemi nadzora koji se danas primenjuju još uvek nisu sposobni za autonomnu analizu složenih događaja u vidnom polju kamera. Ovo je ozbiljan nedostatak jer se video zapisi sa miliona kamera za nadzor širom sveta ne analiziraju u realnom vremenu i stoga ne mogu pomoći u sprečavanju nesreća, kriminala ili terorizma. Danas se ovi zapisi, u najboljem slučaju, snimaju kako bi se olakšala forenzika video zapisa nakon događaja.
S obzirom da značaj sistema video nadzora nastavlja da raste, posebno u bezbedonosnim primenama, video analitika će u budućnosti igrati ključnu ulogu u razvoju ovih sistema i njen dalji razvoj predstavlja izazov i priliku za tehnološke inovacije. Izazov se prvenstveno odnosi na razvoj modela i algoritama za analizu visoko frekventne scene.
Rad se sastoji iz dve celine. Prva celina je teorijska i u njoj je dat pregled pojma video analitike u realnom vremenu. Analizirane su tehnologije koje se koriste u video analitici i objašnjena je struktura tih sistema. Opisane su aplikacije koje se oslanjaju na ove tehnike kao i algoritmi koji se koriste u veštačkoj inteligenciji.
Druga celina rada jeste praktičan deo koji se bavi implementacijom realnog sistema za video analitiku koji obuhvata snimanje i obradu video signala uz pomoć veštačke inteligencije u realnom vremenu korišćenjem opreme Dahua proizvođača. Na ovom sistemu simuliran je rad video analitike u realnim uslovima rada i prikazano je kako se primenjuje veštačka inteligencija u takvim sistemima. Rezultati izvršenih merenja su grafički prikazani i detaljno analizirani u radu. Takođe, u radu su analizirane mogućnosti za dalju implementaciju ovog rešenja u praksi .
Multimodalna predikcija za tabelarne podatke sa tekstualnim poljima zasnovana na transformerima
Tema ovog rada je korišćenje metoda i modela mašinskog i dubokog učenja u rešavanju zadatka predikcije na strukturiranim tabelarnim podacima koji uključuju tekstualna polja. Svrha rada je poboljšanje rezultata metoda koji su se pokazali najbolji u radu sa tabelarnim podacima (ansambli stabala odlučivanja / regresije), uključivanjem metoda koji su se pokazali najbolji u radu sa sekvencama i tekstom (transformer modeli dubokog učenja zasnovani na mehanizmu pažnje). Takođe, nekoliko klasičnih metoda mašinskog učenja i obrade teksta će se koristiti za referenciranje i poređenje.
Procena finansijskih derivata korišćenjem kvantnih neuronskih mreža: Najsavremenija tehnologija
Ovaj rad predstavlja najnovije dostignuće u proceni finansijskih derivata korišćenjem kvantnih veštačkih neuronskih mreža. Kroz pregled raspoložive literature, pokazano je da je ova vrsta primene još u svom začetku i da postoji mnogo otvorenih pitanja. Kao ilustracija, prikazano je korišćenje kvantne veštačke neuronske mreže za rešavanje problema cenje opcije, sa datim vrednostima osnovne aktive i straйk cene. Dodatno, pokazano je da se Grčke, kao što su delta i gama, koje su važne mere u upravljanju rizikom, mogu analitički izračunati pomoću ove neuronske mreže.
Izgradnja gigabitne pasivne optičke mreže (GPON) – studija slučaja
Predmet rada jeste predstavljanje sprovođenja cjelokupnog procesa planiranja, izgradnje, implementacije i održavanja aktuelne gigabitne pasivne optičke mreže (GPON) i svega što ona podrazumijeva na studiji slučaja srednje razvijene opštine Šamac, prevashodno u cilju poboljšanja kvaliteta i stabilnosti usluge koju ova mreža pruža korisniku i pojednostavljivanja održavanja izgrađene mreže, kao i analiza isplativosti uvođenja ove optičke mreže (GPON).
Analiza metoda u lakoj kriptografiji
Najnoviji izveštaji i Internet statistike predviđaju da će broj uređaja povezanih na IP mreže biti više od tri puta veći od globalne populacije do kraja 2022. godine. Porast broja uređaja usko je povezan sa pomacima u industriji i razvojem mobilnih komunikacionih sistema, kao i enormnim porastom broja mobilnih korisnika praćenim razvojem 5G mreža i tehnologije Interneta stvari (IoT - Internet of Things). Međutim, sa tehnološkim napretkom na polju Interneta stvari (IoT), u upotrebi je sve više uređaja koji nemaju na raspolaganju dovoljno resursa za izvršavanje složenih algoritama, a zahtevaju određeni stepen zaštite podataka koje razmenjuju. Laka kriptografija (Lightweight Cryptography) je tehnologija koja ima za cilj da takvim uređajima obezbedi sigurnu komunikaciju, imajući u vidu ograničenu snagu, procesorske i memorijske resurse. Prema osnovnoj definiciji, laka kriptografija je kriptografski algoritam ili protokol skrojen za primenu u ograničenim okruženjima, koji proširuje primenu kriptografije na ograničene uređaje (uključujući RFID čipove, senzore, beskontaktne pametne kartice, zdravstvene i slične uređaje). Međunarodna standardizacija i prikupljanje smernica za dalji razvoj ove oblasti su trenutno u toku.
Cilj master rada je dvojak. Sa jedne strane, u radu su predstavljeni teorijski koncepti, algoritmi i protokoli vezani za implementaciju zaštite i sigurnosnih protokola u Internetu stvari. Dat je pregled do sada predloženih standarda, uključujući grupu ISO/IEC JTC 1/SC 27 i standard ISO/IEC 29192, koji je najnoviji projekat u procesu standardizacije. U radu su razmatrane hardverske i softverske karakteristike sistema koje uslovljavaju implementaciju lake kriptografije, kao što su arhitektura čipa, veličina RAM memorije, veličina implementacije algoritma i potrošnja energije. Sa druge strane, u radu je predstavljeno nekoliko različitih metoda za primenu lake kriptografije koje uključuju različite pristupe i koje su do sada privukle najveću pažnju stručne javnosti. Objašnjen je način rada i primena svake metode. Zatim su analizirani potrebni resursi i performanse metoda na različitim mikrokontrolerima koji simuliraju rad mikroprocesora u tehnologiji Interneta stvari, a rezultati su upoređeni u tabelama. Konačno, razmotreni su nedostaci ovih metoda i potencijalni napadi, kao i buduća primena i dalji razvoj lake kriptografije u okviru tehnologije Interneta stvari.