Abstrakt

Насупрот монолитним системима који имају свест о унутрашњој структури и организацијикомпоненти, код сервисне архитектуре чија оркестрација не подразумева познавање унутрашњеорганизације појединачних сервиса, главни проблем је повезивање елемената и формирање подршке зањихову сарадњу. Један од приступа у моделовању дистрибуираних система јесте да се механизмиоркестрације делегирају средњем слоју који поред окупљања сервиса може бити задужен и за њиховослагање. Карактеристично за оркестрацију у сервисним окружењима је да она може бити статичке илидинамичке природе, где динамичка оркестрација подразумева било промену статички дефинисане оркестрацијебило промену правила оркестрирања у зависности од контекста. Циљ овог рада је да представи нека оддосадашњих решења за оркестрирање сервиса, истакне предности и мане тих приступа и да подлогу за креирањемета-модела који ће служити као основ за моделовање контекст-зависног средњег слоја у сервисно-оријентисаним архитектурама.

Ključne reči: сервисно-оријентисана архитектура, оркестрација сервиса, контекст-зависна оркестрација, моделом- управљан развој сервисних архитектура
Objavljen na sajtu: 19.12.2019
Priloženi fajl: AMarkovic.pdf