Упоредна анализа моделом-управљаних решења за оркестрацију сервиса
Насупрот монолитним системима који имају свест о унутрашњој структури и организацији компоненти, код сервисне архитектуре чија оркестрација не подразумева познавање унутрашње организације појединачних сервиса, главни проблем је повезивање елемената и формирање подршке за њихову сарадњу. Један од приступа у моделовању дистрибуираних система јесте да се механизми оркестрације делегирају средњем слоју који поред окупљања сервиса може бити задужен и за њихово слагање. Карактеристично за оркестрацију у сервисним окружењима је да она може бити статичке или динамичке природе, где динамичка оркестрација подразумева било промену статички дефинисане оркестрације било промену правила оркестрирања у зависности од контекста. Циљ овог рада је да представи нека од досадашњих решења за оркестрирање сервиса, истакне предности и мане тих приступа и да подлогу за креирање мета-модела који ће служити као основ за моделовање контекст-зависног средњег слоја у сервисно-оријентисаним архитектурама.