Анализа метода у лакој криптографији
Најновији извештаји и Интернет статистике предвиђају да ће број уређаја повезаних на ИП мреже бити више од три пута већи од глобалне популације до краја 2022. године. Пораст броја уређаја уско је повезан са помацима у индустрији и развојем мобилних комуникационих система, као и енормним порастом броја мобилних корисника праћеним развојем 5Г мрежа и технологије Интернета ствари (IоТ - Internet of Things). Међутим, са технолошким напретком на пољу Интернета ствари (ИоТ), у употреби је све више уређаја који немају на располагању довољно ресурса за извршавање сложених алгоритама, а захтевају одређени степен заштите података које размењују. Лака криптографија (Lightweight Cryptography) је технологија која има за циљ да таквим уређајима обезбеди сигурну комуникацију, имајући у виду ограничену снагу, процесорске и меморијске ресурсе. Према основној дефиницији, лака криптографија је криптографски алгоритам или протокол скројен за примену у ограниченим окружењима, који проширује примену криптографије на ограничене уређаје (укључујући РФИД чипове, сензоре, бесконтактне паметне картице, здравствене и сличне уређаје). Међународна стандардизација и прикупљање смерница за даљи развој ове области су тренутно у току.Циљ мастер рада је двојак. Са једне стране, у раду су представљени теоријски концепти, алгоритми и протоколи везани за имплементацију заштите и сигурносних протокола у Интернету ствари. Дат је преглед до сада предложених стандарда, укључујући групу ИСО/ИЕЦ ЈТЦ 1/СЦ 27 и стандард ИСО/ИЕЦ 29192, који је најновији пројекат у процесу стандардизације. У раду су разматране хардверске и софтверске карактеристике система које условљавају имплементацију лаке криптографије, као што су архитектура чипа, величина РАМ меморије, величина имплементације алгоритма и потрошња енергије. Са друге стране, у раду је представљено неколико различитих метода за примену лаке криптографије које укључују различите приступе и које су до сада привукле највећу пажњу стручне јавности. Објашњен је начин рада и примена сваке методе. Затим су анализирани потребни ресурси и перформансе метода на различитим микроконтролерима који симулирају рад микропроцесора у технологији Интернета ствари, а резултати су упоређени у табелама. Коначно, размотрени су недостаци ових метода и потенцијални напади, као и будућа примена и даљи развој лаке криптографије у оквиру технологије Интернета ствари.