Монаде су моћан и ефективан алат из арсенала функционалног програмирања. У овом раду ћемо показати како се ове структуре, настале у оквиру математичке теорије категорија, а популаризоване кроз програмски језик Haskell, могу имплементирати и користити у програмској језику Swift којим се израђују апликације за OS X и једну од две најпопуларније платформе, iOS.

Мултифрактална анализа се показала као прецизно средство за класификацију карцинома, с тим што сам процес још увек није довољно аутоматизован за примену у медицинској дијагностици. По извршеној мултифракталној анализи, потребно је обрадити резултате и правилно их класификовати. У овом раду је приказана аутоматизација процеса дијагностике. Циљ је успешно применити мултифракталну анализу као помоћно дијагностичко средство.

Овај рад садржи информације о симулацији и поузданости OmneT++ симулатора када су у питању сензорске мреже. Он садржи информације о различитим окружењима која се могу користити приликом симулације бежичних сензорских мрежа као и резултате симулације једне бежичне сензорске мреже употребом OmneT++ симулационог окружења.

Линденмајерови системи (L-системи) јесу метод процедуралне генерације садржаја који се користи са успехом већ дуги низ година. Мана L-система јесте што се њихова правила и параметри морају ручно састављати. Генетски алгоритми (ГА) су метод оптимизације постојећих система. Комбиновањем L-система за генерисање садржаја и ГА за оптимизацију система, могуће је лако доћи до новог и квалитетног садржаја, без потребе да се проведе велика количина времена за подешавање правила и параметара.

Главни проблем у развоју робота је недостатак заједничке платформе за комуникацију и сарадњу. Сваки пут када се покрене нови пројекат потребно је да се креира софтвер и хардвер од почетка. Да би се превазишао овај проблем разне роботске платформе су развијене, а данашња водећа платформа је роботски оперативни систем (Robot Operating System (ROS)). ROS је намењен да буде светски прихваћен роботски оперативни систем за индустријске апликације и научна истраживања. Овај рад представља главни концепт ROS, предности и поређења разних ROS и осталих приступа коришћених у роботици. Главни циљ рада је да представи PC имплементацију и употребу PC архитектуре као контролера робота.

Овај пројекат бави се планирањем рачунарске мреже која спаја све универзитете у Србији. Топологије локација дизајниране су по хијерархијском моделу компаније Cisco, који укључује три слоја - језгро мреже (core layer), слој дистрибуције и слој приступа. Разлози за овакав дизајн су поузданост, скалабилност, као и мања цена имплементације. Core layer је окосница мреже, укључује свичеве и каблове. Не бави се рутирањем унутар LAN-ова, већ се бави брзинама и омогућава поуздан пренос пакета. Слој дистрибуције бави се правилним рутирањем саобраћаја између подмрежа и VLAN-ова унутар мреже. Приступни слој повезује корисничке уређаје и бави се правилном доставом пакета ка њима.

У овом раду се представља један од приступа клауду преко мобилних уређаја. Анализирају се предности клауда, виртуелизације и балансирања ресурсима у контексту мобилног приступа. Описује се једна могућа серверска инфраструктура која овакав приступ подржава. Дискутују се изазови које пред решење поставља потреба за осигурањем безбедности података. Сагледава се потенцијал који употреба мобилног приступа клауду доноси организацијама. Предлажу се правци даљег истраживања.

У овом раду предложен је метод за аутоматско препознавање и екстракцију информација, које одговорају предефенисаном критеријуму, са једне или више веб страница, чији је производ скуп уређених парова описа и вредности података. Ако пронађени опис податка постоји у до сада реконструисаној бази података, његова вредност се ажурира на одговарајући начин. У случају да опис податка добијеног екстракцијом не одговара ниједном до сада сачуваном у реконструисаној бази података, он постаје кандидат за додавање у базу.

Пратећи Муров закон, рачунари су у последње две деценије постали хиљаду пута јачи. Тиме је омогућено релативно брзо извршавање и најсложенијих рачунарских симулација, како физичких тако и апстрактних система. У овом раду анализиран је и симулиран један постојећи физички систем – служба за катастар непокретности Републичког геодетског завода, а у циљу побољшања рада саме службе. Модел катастра дефинисан је блок дијаграмом а затим кодиран у симулацију GPSS програмским језиком. GPSS (General Purpose Simulation System) је програмски језик за симулацију дискретних догађаја. За извршење симулације коришћено је интегрисано развојно окружење GPSS World. Резултат симулације даје увид у степен искоришћености система и његових делова. На основу тих података осмишљен је, представљен и симулиран ефикаснији модел службе за катастар непокретности.