Волумен 16 - 2024
Анализа и тестирање нове генерације пасивних оптичких приступних мрежа
Развој интернета доживео је значајан напредак, подстакнут глобалном дигитализацијом, развојем мобилног интернета, рачунарства у облаку и Интернета ствари. Ови трендови су значајно повећали потребу за већим пропусним опсегом у свим сегментима рачунарских система, од приступних мрежа до основне (Core) мреже. У том контексту, оптичке приступне мреже су се издвојиле као оптимално решење захваљујући својој енергетској ефикасности, економској исплативости, већој сигурности и способности пружања високих брзина. PON (Passive Optical Network) технологија користи пасивне компоненте, чиме елиминише потребу за напајањем у дистрибутивној мрежи, и омогућава дељење једног оптичког влакна међу више корисника. Ово чини PON мреже идеалним за имплементацију FTTH (Fiber to the Home) решења која омогућавају веће брзине и подршку за пренос различитих типова саобраћаја. Међународна телекомуникациона унија (ITU) и FSAN организација дефинишу стандарде за приступне мреже следеће генерације како би задовољиле све веће капацитете. Ефикасно управљање PON мрежама захтева технологије попут оптичког рефлектометра временског домена (OTDR), који омогућава прецизну дијагностику кварова и локализацију проблема у мрежи. Ово је посебно важно за телекомуникационе оператере, јер омогућава разликовање кварова на опреми од прекида оптичког влакна и смањује трошкове одржавања. Циљ овог рада је пружити свеобухватан преглед PON мрежа кроз анализу теоријских концепата и практичне примене. Рад садржи преглед актуелних истраживања и оперативних изазова везаних за пројектовање и имплементацију пасивних оптичких мрежа, као и детаљан опис опреме за тестирање. Такође, рад анализира студију случаја имплементације FTTH мрежа у Србији, са фокусом на дизајн, технологије, протоколе, тестирање и пуштање у рад.
Техно-eкономска анализа имплементације оптичких фронтхаул мрежа у 5Г системима
Рад анализира значај 5Г технологије и њен допринос развоју интернет ствари (енг. Internet of Things, скраћено IoT), истичући кључне изазове у пројектовању фронтхаул мрежа. Обрађени су концепти централизоване архитектуре радио приступне мреже (енг. Radio access network, скраћено RAN), TWDM-ПОН (енг. Time Wavelength Division Multiplexing) мрежа и њихове предности у смислу капацитета и кашњења. Посебан фокус је стављен на анализу трошкова власништва (енг. Total Cost Of Ownership, скраћено TCO), укључујући капиталне трошкове (енг. Capital expenditures, скраћено CAPEX) и оперативне трошкове (енг. Operating expenses, скраћено OPEX), кроз математички модел базиран на ILP (енг. Integer Linear Program) приступу. Модел користи хеуристичке алгоритме, K-средина и генетски алгоритам, док су добијени резултати евалуирани путем студије случаја са реалним параметрима, табелама и дијаграмима.
Имплементација и поређење реверсних проксија и метода за расподелу оптерећења
Овај рад истражује различите аспекте реверс проксија и лауд балансера, укључујући њихове основне функције, поделе по нивоима рада (L4 и L7), као и преглед постојећих решења. Додатно, рад тестира и пореди имплементацију сопствених реверс прокси и лауд балансинг решења на L4 и L7 нивоу са постојећим технологијама на основу метрика перформанси, скалабилности и поузданости
Методе аутентификације ИоТ уређаја у комуникацији са сервером: Имплементација и компаративна анализа
Рад се састоји од неколико кључних сегмената који истражују теоријске и практичне аспекте аутентификације ИоТ уређаја. У уводном делу представљени су основни концепти Интернета ствари (IoT), значај аутентификације и комуникације путем HTTP протокола. Централни део рада анализира осам метода аутентификације, укључујући MAC адресу, основну HTTP аутентификацију, API кључеве, HMAC, JWT, OAuth 2.0 и TLS сертификате. Свака метода је детаљно обрађена са аспекта предности, мана и конкретне имплементације за клијентске (ИоТ уређаје) и серверске стране уз коришћење JavaScript-а и PHP-а (Laravel). Рад анализира и нуди предлоге за даљи развој у оквиру савремених трендова као што су квантна криптографија, децентрализоване идентификације (DID), вештачка интелигенција и енергетски ефикасни алгоритми. У закључном делу, рад пружа практичне смернице за избор одговарајуће методе аутентификације и осветљава могућности даљег развоја у области сигурности ИоТ екосистема.
Примена вештачке интелигенције у предиктивном одржавању градске инфраструктуре
Овај рад истражује примену вештачке интелигенције у предиктивном одржавању урбаних инфраструктурних система, које омогућавају правовремену детекцију кварова и прогнозу потенцијалних оштећења. Користећи симулиране податке, истрениран је модел за детекцију аномалија, уз анализу кључних фактора као што су температура, оптерећење и вибрације. Евалуацијом се указује на високу тачност модела, док дискусија пружа смернице за интеграцију са сензорима. Рад обухвата изазове и потенцијалне будуће правце развоја предиктивног одржавања.
Холистичко представљање знања и структурно учење
Овај рад представља иновативни приступ структуираној репрезентацији података у контексту обраде природног језика и секвенцијалних феномена. У почетним деловима рада разматра се хијерархијска организација података и могућности које пружа у анализи и моделирању семантичких и синтаксичких односа. Средишњи део рада посвећен је детаљној анализи предложеног модела, са фокусом на његову примену, архитектуру и алгоритме за препознавање и креирање хијерархијских структура. На крају, кроз поређење са постојећим методама, приказују се предности и ограничења модела, док се у закључним деловима износе правци за будућа истраживања, укључујући могућности примене у различитим доменима и оптимизације алгоритма за паралелну обраду и скалабилност.
Комуникациони патерни у микросервисној архитектури
Рад се фокусира на истраживање комуникационих образаца у микросервисној архитектури, са посебним освртом на технологије које омогућавају несметану интеракцију међу дистрибуираним сервисима. Микросервиси, осим изолације функционалности, захтевају и ефикасну оркестрацију и координацију, како би заједно испунили сложене пословне процесе. У том смислу, комуникациони механизми играју кључну улогу у обезбеђивању кохерентности целокупног система. Циљ овог истраживања је пружити свеобухватан преглед различитих комуникационих образаца у оквиру микросервисне архитектуре. У раду су обрађени облици комуникације: синхрона путем REST API-ја, асинхрона с RabbitMQ-ом као посредником порука и високоперформантна комуникација путем gRPC-а за директне позиве удаљених процедура.
Примена одговора на потражњу у ИТ и енергетским системима
Рад пружа кратак преглед планирања радио комуникација за пешадијски батаљон у одбрамбеној операцији унутар интегрисаног комуникационог система. Фокус је на интеграцији са модерним технологијама, сигурности, отпорности комуникација и имплементацији високофреквентних радио система. Описују се кључне функционалности и тактике за одржавање континуалне комуникације у борбеним условима, као и изазови и решења везана за ометања и одржавање комуникационих линија. На крају, истакнути су планови за унапређење комуникационих система и будућа истраживања на тему аутоматизације у војним комуникацијама.
Концепт развоја мобилних апликација коришћењем решења у облаку на примеру RAF Network мобилне апликације
Рад истражује развој мобилних апликација коришћењем решења у облаку на примеру RAF Network апликације. Представљене су коришћене технологије и методологије, укључујући Flutter за фронтенд и Django за бeкенд, уз инфраструктуру на DigitalOcean платформи са Firebase PaaS решењима. Описан је концепт докеризације и употребе контејнера, који омогућавају скалабилност и ефикасно управљање ресурсима. Кроз имплементацију Traefik реверзног проксија и оркестрацију контејнера, апликација пружа флексибилност и високу доступност. Рад обухвата потенцијалне правце даљег развоја, као што су интеграција са студентским сервисима и унапређење комуникације између студената и професора.
Развој платформе за учење програмирања - серверска страна
Рад пружа кратак преглед истраживања и описа резултата у вези са развојем серверске инфраструктуре за платформу за учење програмирања. Фокус је на интеграцији са IntelliJ IDEA платформом, скалабилности сервера, сигурности и агилном развоју. Описује се имплементација приватног Git сервера и REST API-ја, кључне функционалности платформе, те изазови и решења током развоја. На крају, истакнути су планови за будући рад, укључујући развој додатака за IntelliJ IDEA и VS Code за професоре и студенте.