Анализа и тестирање нове генерације пасивних оптичких приступних мрежа
Развој интернета доживео је значајан напредак, подстакнут глобалном дигитализацијом, развојем мобилног интернета, рачунарства у облаку и Интернета ствари. Ови трендови су значајно повећали потребу за већим пропусним опсегом у свим сегментима рачунарских система, од приступних мрежа до основне (Core) мреже. У том контексту, оптичке приступне мреже су се издвојиле као оптимално решење захваљујући својој енергетској ефикасности, економској исплативости, већој сигурности и способности пружања високих брзина. PON (Passive Optical Network) технологија користи пасивне компоненте, чиме елиминише потребу за напајањем у дистрибутивној мрежи, и омогућава дељење једног оптичког влакна међу више корисника. Ово чини PON мреже идеалним за имплементацију FTTH (Fiber to the Home) решења која омогућавају веће брзине и подршку за пренос различитих типова саобраћаја. Међународна телекомуникациона унија (ITU) и FSAN организација дефинишу стандарде за приступне мреже следеће генерације како би задовољиле све веће капацитете. Ефикасно управљање PON мрежама захтева технологије попут оптичког рефлектометра временског домена (OTDR), који омогућава прецизну дијагностику кварова и локализацију проблема у мрежи. Ово је посебно важно за телекомуникационе оператере, јер омогућава разликовање кварова на опреми од прекида оптичког влакна и смањује трошкове одржавања. Циљ овог рада је пружити свеобухватан преглед PON мрежа кроз анализу теоријских концепата и практичне примене. Рад садржи преглед актуелних истраживања и оперативних изазова везаних за пројектовање и имплементацију пасивних оптичких мрежа, као и детаљан опис опреме за тестирање. Такође, рад анализира студију случаја имплементације FTTH мрежа у Србији, са фокусом на дизајн, технологије, протоколе, тестирање и пуштање у рад.